×
×

ПОЛИТИЧКА СУЂЕЊА 1945-1953.

Галерија

У ИМЕ НАРОДА: КАКО ЈЕ ОСУЂЕН ПРОФЕСОР ВЕСЕЛИН ЧАЈКАНОВИЋ?

19.сеп.2018 | 4:58 pm |

ВЕСЕЛИН ЧАЈКАНОВИЋ (9. април 1881 — 6. август 1946) 

Завршио је прву мушку гимназију, да би потом на Великој школи студирао класичну филологију. По завршетку студија, као државни питомац, наставља образовање у Немачкој. У Лајпцигу – Липску четири семестра изучава класичну филологију, али и јеврејски и старословенски. Докторирао је у Минхену. Враћа се у Београд и 1908. постаје доцент за латински језик на Филозофском факултету. Четник добровољац балканским као и Првом светском рату. Учествовао је у бици на Конатици, у борбама за ослобођење Београда, на Солунском фронту, Кумановској бици. Оболео је од трбушног тифуса и био евакуисан на Крф.Био је професор и декан Философског факултета, наставник Богословског факултета, члан Српске краљевске академије, Одбора за грађење Универзитетске библиотеке,управе Српске књижевне задруге и друштва Светог Саве.

Научна делатност професора Чајкановића је обухватала три области: класичну филологију, као његову основну научну област, фолклористику, нарочито истраживања народних умотворина, песама и приповедака, и истраживања старе српске религије и митологије. Суд части народне власти донео је 13. јуна 1945. године одлуку да га казни удаљењем са Београдског универзитета зато што је током окупације Србије обављао дужност декана Философског факултета, што је оцењено као колаборација са немачким окупатором. Непосредно након што је примио ту одлуку, Чајкановић се разболео, пао у постељу и из ње није устао до своје смрти августа 1946. године. Данас једна улица у насељу Медаковић у Београду, носи његово име. Одликовања: Одликован сребрном и златном медаљом за храброст, орденом Белог орла с мачевима, орденом Светог Саве и француским орденом Легије части. Најзначајнија дела: Студије из религије и фолклора, Мит и религија у Срба, Речник народног веровања о биљкама,Стара српска религија и митологија, О српском врховном богу…