×
×
Галерија

ПОЛОЖАЈ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ И ВЕРСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ

24.дец.2017 | 10:42 am |
Храм Светог Саве на Врачару (Београд) окосница дугогодишњег спорења комунистичких власти и цркве

Непосредно по ослобођењу однос према цркви и религији у Србији био је толерантнији из тактичких разлога (иако је било масовне одмазде над неподобним свештеницима), да би се, када се власт учврстила, идеолошки притисак на цркву појачао. Такав однос је кулминирао у годинама 1949–1950. када је државна репресија досегла врхунац у свим сегментима друштва, услед доказивања верности стаљинизму. Власти су и тада и касније по декларативном отклону од стаљинизма повремено организовале процесе према неподобним поглаварима и свештеницима православне цркве и оних других црква у Србији. Друга линија контроле ишла је преко свештеничких удружења и инфилтрацијом Удбе и ограничавањем деловања (питање подизања нових храмова, верске наставе итд.).
 

Црквена имовина

После Другог светског рата, осим прогона свештеника, црквена делатност је маргинализована и одузимањем имовине, врбовањем и контролом свештеника и њихових удружења, као и ограничавањем црквене пропаганде а забрањено је подизање нових храмова.