×
×

ЛИКВИДАЦИЈА НАРОДНИХ НЕПРИЈАТЕЉА

Галерија

ЛОГОРИ И СТРЕЉАЊА РАТНИХ ЗАРОБЉЕНИКА И ЦИВИЛА НА КРАЈУ РАТА

19.дец.2017 | 12:24 pm |
Карта кружног пута Михаиловићевих снага до заробљавања и ликвидације од стране НОВЈ на Зеленгори 13. маја 1945.

Крајем Другог светског рата победничка страна затварала је у логоре и у жару ратне освете ликвидирала део поражених снага, али и цивила супротно важећим међународним конвенцијама. На тлу Србије најбројнији су логори у Војводини (оснивани од краја 1944), где су до 1948. страдали претежно домаћи Немци – цивили. Било је масовних ликвидација ратних заробљеника на Зеленгори (Босна), где су страдали припадници ЈВуО под командом Драгољуба Михаиловића. Ипак највише је ликвидираних ратних заробљеника и цивила било на тлу Словеније, где су се маја 1945. окупиле разонородне антикомунистичке и колаборационистичке војске праћене бројним цивилима.

 

Логор на Сави – Шабац – Војне бараке на Сави претворене су у логор још 1941. године. После ослобођења Шапца био је у употреби, као и затвор у Окружном суду. Након доласка комуниста логор опстаје само са новим притвореницима. Услови у логору су били језиви, о чему сведочи др Ружица Војић у свом дневнику. Након тога у бараке се поново вратила војска, а неке су преуређене за привремено становање да би средином шездесетих година биле срушене.


Др Ружица Војић (1898, Шабац – 1974, Падинска Скела). Након основног школовања студирала је у Прагу, где је 1927. дипломирала на Медицинском факултету. По повратку у Шабац активно се укључује у друштвени живот града. За преданост у раду, Главни одбор Црвеног крста Краљевине Југославије одликовао ју је Златном значком 1936. године. Пожртвованост, хуманост и храброст исказала је и током Другог светског рата бавећи се хуманитарним радом. Њено страдање почиње са успостављањем партизанске власти у Шапцу. Већ другог дана по уласку јединица НОП-а у град, 24. октобра 1944. године, докторку Војић је ухапсила Озна, да би после вишемесечне тортуре, на основу пресуде од 24. фебруара 1945. године, била осуђена на три године тешког присилног рада и лишена грађанске части на пет година. Након робијања у Шапцу, Ваљеву и Нишу, и помиловања изреченог 18. децембра 1945. године, др Ружица Војић враћена је у шабачку болницу. Због ужасне тортуре у шабачкој Озни никада неће успети да се ослободи страха, што ће на крају проузроковати озбиљне психичке проблеме, услед којих ће живот окончати у душевној болници у Падинској Скели 29. јула 1974. године.

Логори у Војводини – По ослобођењу Војводине у јесен 1944. и након Одлуке АВНОЈ-а од 21. новембра 1944, на основу које су колективно припадници немачке мањине проглашени за народне непријатеље, колаборанте и издајнике, војна управа (уведена већ 17. октобра 1944) почиње са одвођењем у логоре припадника немачке и делом мађарске мањине (до децембра 1945), а затим и конфискацијом њихове имовине на коју су касније насељени колонисти из пасивних крајева Југославије. Кроз око 40 разних логора (од којих су највећи Книћанин, Крушевље, Гаково, Бачки јарак…) прошло је више од 140.000 хиљада људи током 1944–1948. У њима је умрло више од 20.000 док је после рата стрељано махом без суда око 10.000 Немаца и страдало око 6.000 Мађара због колаборације и ратних злочина. Преостали фолксдојчери
су до почетка педесетих принудно или добровољно емигрирали у Немачку.

Ликвидације ратних заробљеника у Босни – Зеленгора

У мају 1945, јединице НОВЈ починиле су масовне злочине над заробљеним припадницима ЈВуО у области Зеленгоре у Босни. Главнина снага генерала Михаиловића, одступивши из Србије у јесен 1944, на том путу је претрпела велике губитке. По Михаиловићевој замисли остаци трупа требало је да се пробију у Србију и наставе герилски рат против комуниста. Недалеко од места где су партизани 1943. претрпели пораз на Сутјесци, четничке јединице изгубиле су одсудну битку. После формалног престанка рата у Европи, 12. и 13. маја 1945, снаге НОВЈ ликвидирале су у борбама или по заробљавању око 9.300 припадника ЈВуО. Међу жртвама је било и више од 300 официра Краљевине
Југославије.

Ликвидације ратних заробљеника у Словенији мај–јун 1945

На крају рата се на територији Словеније нашло више од 200.000 хиљада припадника различитих формација и цивила који су се масовно повлачили пред партизанском војском, надајући се да ће се, уколико се предају савезницима, с њима поступати према ратном праву или ће их пак доживљавати као савезнике. Међу њима су били припадници усташког покрета са цивилима, хрватски и словеначки домобрани, припадници ЈВуО углавном из Црне Горе, свештеници и цивили, љотићевци и друге формације. Више десетина хиљада цивила и ратних заробљеника је, након што су их савезници изручили партизанима, ликвидирано без суђења у другој половини маја и почетком јуна 1945. Највећа откривена стратишта од 600 локација коју је евидентирала Државна комисија за тајне гробнице Републике Словеније јесу локације Тесно, рудник Худа јама и Кочевски рог, свака са неколико хиљада ликвидираних лица. У Хрватској литератури се масовне ликвидације ратних заробљеника називају Блајбуршком трагедијом или Крижни пут(еви), где се према најумеренијим проценама 1. Мапа тајних гробница у говори о више од 50.000 ликивидираних ратних заробљеника.