Једини вишестраначки избори у социјалистичкој Југославији, одржани 11. новембра 1945, уочи успостављања комунистичке диктатуре, представљали су и дефинитивну политичку смрт опозиције, која је апстинирала. У социјалистичкој Југославији, иако је формално изборно право било проширено (глас су први пут добиле жене), оно се свело на фикцију будући да је брутално угушена свака врста опозиције, политичког организовања, другачијег и критичког мишљења а све странке различитим репресивним мерама де факто елиминисане из политичког живота. У атмосфери линча, без слободе штампе, вербалног па и отвореног насиља на улицама, уз одсуство изборне контроле и бруталне изборне махинације, проказана као издајничка и непријатељска опозиција није имала озбиљне шансе. И касније у самоуправном систему кроз делегатски систем фингиран је демократски процес јер је заправо праве полуге моћи и даље имала хијерархијски устројена комунистичка партија, где су се и даље кључне одлуке доносиле заправо у уском кругу руководилаца на врху, а најчешће у самом Титовом окружењу.
„ТУ СМО ОПОЗИЦИЈУ У РАТУ ТУКЛИ НЕ ГУМЕНИМ НЕГО ОНИМ ПРАВИМ ЧЕЛИЧНИМ КУГЛИЦАМА.” – М. Ђилас на митингу на Славији, 7. октобра 1945, пред 70.000 људи.
Фронтовска изборна кутија је увек пригодно окићена а на оним код комунистичких кандидата је неретко и писало „ово је наша” уз слику Јосипа Броза. “Ћорава кутија” је необично звечала, нарочито онима који су у њу имали храбрости да гласају.
Допис Илић из Колара
Преузмите документ (pdf)Дојава о лицима који су против народног фронта - Смедерево
Преузмите документ (pdf)Списак лица са одузетим бирачким правом - Смедерево
Преузмите документ (pdf)Заклетва чланова НОО
Преузмите документ (jpeg)