×
×
ЧЛАНЦИ

ФЕЉТОН(22): ВЕЛИКО ЧИШЋЕЊЕ СРБИЈЕ ОД ,,НАРОДНИХ НЕПРИЈАТЕЉА” 1944-1953.

12.јан.2020 | 1:08 pm |

др Срђан Цветковић

22. МАСОВНЕ ПОБУНЕ  СЕЉАКА ПО СРЕЗОВИМА!

 

Отпор­ сеља­ка­ је био спонтан­ и мести­ми­чан­, углавном во­ђен бесом­ и оча­ јем. Ипак за разли­ку­ од грађан­ске­ класе­, психич­ки­ сломље­не­, застра­ше­не­ и економ­ски­ развлаш­ће­не­ – сељаш­тво­ је као витал­ни­ји­ слој прибе­гло­ у од­ређе­­ним трену­ци­ма­ и актив­нијем­ отпо­ру­ рево­лу­ци­о­нар­ним­ мера­ма­ на селу­. За ју­госло­вен­ску­ рево­лу­ци­ју­ то је представљало посе­бан­ про­блем, јер је за раз­лику­ од Окто­бар­ске­ имала­ пот­пуно­ рура­лан­ ка­рактер­. Сељак­ тзв. средњак­ је био соци­јал­на­ база­ рево­лу­ци­је­ (преко­ 60% учесни­ка­ НОБ-а), а мере­ које­ су власти­ преду­зе­ле­ на селу­ удара­ле­ су на основ­не вредно­сти­ овог сло­ја, пре свега­ на сво­ јину­ над земљом­. Наси­лан­ откуп­ и колек­ти­ви­за­ци­ја­ уз приме­ну­ силе­, прину­де­, ноћних­ саслу­ша­ња­, преби­ја­ња­ и физич­ког­ злоста­вља­ња­ ис­прово­ци­ра­ли­ су на многим­ мести­ма­, по­ред пасив­ног­ (сакри­ва­ње­ жита­, неода­зи­ва­ње­ на демон­стра­­ ције­ против­ кула­ка­, опорту­ни­зам­ у спрово­ђе­њу­ мера­ и друго­) и акти­ван­ отпор­ сеља­ка­ у виду демонстрација ређе, и насилне оружане испаде.

КАРТА: КОЛЕКТИВИЗАЦИЈА У ИСТОЧНОЈ ЕВРОПИ (Chrempton R . i B., Atlas of Eаstern Europe of Twentieith Century, London 1996)

КАРТА: КОЛЕКТИВИЗАЦИЈА
У ИСТОЧНОЈ ЕВРОПИ (Chrempton
R . i B., Atlas of Eаstern Europe
of Twentieith Century, London 1996)

Побуна је било­ у нишком­, леско­­вач­ком, морав­­ском срезу­, источ­­ној Ср­ бији­ као и другим­ репу­­бли­ка­ма (Босни­ и Херце­­го­ви­ни, Ма­кедо­­ни­ји, Хр­ват­ ској…) али је најви­­ше инци­­де­на­та забе­­ле­же­но на тери­­то­ри­ји Војво­­ди­не где су сеља­­ци најте­­же били­ при­тисну­­ти отку­­пом. Наро­­чи­то су биле­ изра­­же­не после­ 1948, када­ су откуп­ и колек­­ти­ви­за­ци­ја ин­тензи­­ви­ра­ни у време­ суко­­ба Бео­­гра­да и Москве­, јер је Ју­госла­ви­ја­ пове­ћа­њем­ отку­па­ и наглом­ колек­ти­ви­за­ци­јом­ же­ лела­ да се дока­же­ као држа­ва­ Стаљи­но­вог­ типа­. Инци­ден­ти­ су обично­ изби­ја­ли­ уочи или после­ жетве­ када­ су разре­зи­ва­не­ откуп­не­ обаве­зе­. Да от­пор на селу­ није­ био беза­злен­ сведо­чи­ и Светозар Вукма­но­вић­ Темпо који­ наво­ди­ да је, на примед­бе­ Бориса Ки­дрича­ како­ се не узи­ма довољ­но­, Јован Весе­ли­нов­ гото­во­ са суза­ма­ одго­во­рио­ да дневно­ ги­не и по 50 људи­ само­ због отку­па­.25 Заједнич-ко за политику сламања већих побуна у Србији и Југославији јесте то што су „кулачке побуне“, које су имале социјалну основу, увек стављане у контекст и повезиване са „реакцијом“, „одметнутим четницима“ и „контрареволуцијом“ како би се компромитовале пред „ширим народним масама“.

Откуп жита – сточна запрега на путу ка откупној станици 1946. година, МИЈ

Откуп жита – сточна запрега на путу ка откупној станици 1946. година, МИЈ

Отпо­ра­ поли­ти­ци­ према­ селу­ је било­ и у парти­ји­. Само­ током­ 1950. из парти­је­ је на селу­ искљу­че­но­ 10.796 чла­нова­, отпри­ли­ке­ трећи­на­ ново­при­мље­­ них члано­ва­ те годи­не­ (28.786). Само­ у Војво­ди­ни­ је 1949. годи­не­ искљу­че­но­ 3.797, а другим­ казна­ма­ кажње­но­ још 2.825 кому­ни­ста­. Међу­ искљу­че­ним­ је било­ члано­ва­ задру­га­, пр­вобо­ра­ца­, сиро­маш­них­ сеља­ка­. Надзор­ над партиј­­ским чланством­ у кампа­њи­ отку­па­ попри­мао­ је траги­ко­ми­чан­ карак­тер­. У јед­ ном извеш­та­ју­ се наво­ди­: „У Силба­шу­ је Глиша­ Пејак­ члан СК Б. Па­ланка­, родом­ из истог се­ла, из­вршио­ претрес­ у целом­ селу­ и на тај начин­ прона­шао­ 25% разре­за­них­ коли­чи­на­. Сада­ у селу­ сви мисле­ да је откуп­ тиме­ завр­шен­, јер што је било­ то је узето­. Саслу­ша­ће­мо­ га. Посто­ји­ веро­ват­но­ћа­ да је овим претре­сом­ хтео свесно­ да онемо­гу­ћи­ откуп­, да „до­каже­“ да у њего­вом­ селу­ нема­ жита­ри­ца­, маски­ра­ју­ћи­ опорту­ни­зам­ „рево­лу­ци­о­нар­ним­ пентра­њем­ по тава­ну­“. У Но­вом Кне­жевцу­ демон­стра­ци­је­ против­ кула­ка­ нису­ успе­ле­, јер се није­ одазвао­ дово­љан­ број људи­. Партиј­ски­ акти­ви­сти­ су крити­ко­ва­ни­ за опор­туни­зам­ и недо­след­ност­: ,,Агита­то­ри­ у кикинд­ском­ и кнеже­вач­ком­ срезу­ не раде­ као фронтов­ци­-агита­то­ри­, већ личе­ на одбор­ске­ послу­жи­те­ље­, иду као по службе­ној­ дужно­сти­ у аги­таци­ју­. Упушта­ју­ се са кула­ци­ма­ у изра­чу­на­ва­ње­ правил­но­сти­ њихо­вих­ обра­чу­на­, па кад (јер не уме­ју да рачу­на­ју­) седну­ на кула­­ ково­ тврђе­ње­ да он (ето и рачун­ каже­) нема­ жита­ онда­ го­воре­: „Па што су ме онда­ код тебе­ посла­ли­?“

Узори колективизације у СССР-у

Узори колективизације у СССР-у

У селу­ Бежа­ни­ја­ крај Бео­гра­да­, јула­ 1948. из мра­ка­ је отворе­на­ ватра­ из ма­шинке­ на чла­нове­ Коми­си­је­ за разрез­ по­реза­ и отку­па­, ко­јом прили­ком­ су сви поби­је­ни­. Истра­га­ је утврди­ла­ да је пуцао­ земљорадник Радован Илић један­ од бо­га­ти­јих­ сеља­ка­ из Бежа­ни­је­, који­ је трпео тортуру и добио­ преве­­ лики­ разрез­; он је затим осуђен на смрт.27 У Карлов­чи­ћу­ су чак и бив­ши чла­ нови­ парти­је­ радили­ против­ отку­па­, а чуле­ су се и паро­ле­: „Доле­ Тито­ живео­ краљ Петар­!“, „Неће­мо­ да бира­мо­ кому­ни­сте­“, као и да ће се са коми­си­јом­ обра­чу­на­ти­ као у Бе­жани­ји­. Током­ 1948. у селу­ Сви­њаре­ву­ (Пожа­ре­вац­), са десе­ти­ном­ сеља­ка­ неза­до­вољ­них­ економ­ским­ и поли­тич­ким­ мера­ма­, бивши­ пуков­ник­ ЈВуО Милош Ра­дојло­вић­, већ осу­ђиван­ 1944, на­водно­ је ор­гани­зо­­ вао побу­ну­ против­ власти­. Група­ од ви­ше десе­ти­на­ сеља­ка­ брзо­ је похап­ше­на­ осуђе­на­ на макси­мал­не­ затвор­ске­ казне­.28 У Банат­ском­ Брестов­цу­ (панче­вач­­ ки срез) но­вембра­ 1949. Сава­ Маној­ло­вић­ је секи­ром­ убио ми­лици­о­не­ра­ Перу­ Миљко­ва­, који­ је дошао­ да га приве­де­. У Бава­ниш­ту­ (ковин­ски­ срез) М. Димић­ је напао­ локал­ног­ пове­ре­ни­ка­ за откуп­, а слични­ напа­ди­ су забе­ле­же­ни­ у Бече­­ ју и Субо­ти­ци­, при че­му је употре­бље­но­ и ватре­но­ оружје­. Председ­ни­ка­ МНО Сомбор­ прету­кла­ су троји­ца­ непо­зна­тих­ лица­ нао­ру­жа­на­ пушком­ и ноже­ви­ма­,

На сличан­ начин­ у Ба­натском­ Двору­ дванаесторица сеља­ка­ малтре­ти­ра­них­ због отку­па­ испре­би­ја­ла­ су Не­ђу Мерку­ши­ћа­, деле­га­та­ среског­ коми­те­та­. Због физич­ког­ малтре­ти­ра­ња­ било­ је и бројних случа­је­ва­ пребега у Руму­ни­ју­, на­ рочи­то­ у срезо­ви­ма­ Јаша­ Томић­ и Алибу­нар­ (само­ у два месе­ца­ 1949. шест!).29 У Врба­су­ је већа­ група­ кула­ка­ демон­стри­ра­ла­ пред одбо­ром­, а најгр­ла­ти­ји­ је носио­ Устав и викао­: „Види­те­ наро­де­ како­ одбор­ крши­ Устав!“. Једна­ група­ се спрема­ла­ да иде код мар­шала­, али је на же­лезнич­кој­ стани­ци­ УДБ-а проту­ри­ла­ вест да ће бити­ хапше­ња­, једног­ је ухапси­ла­ па су оду­ста­ли­ од пута­.

Сцена колективизација изложба У ИМЕ НАРОДА! 2014.

Требало је да иде око 50 се­љака­, али је на стани­цу­ дошло­ 20, касни­је­ су ухапше­на­ још чети­ри­.30 Током јула 1950, више стотина сеља­ка­ из смеде­рев­ског­ краја­ допе­ша­­ чило­ је до Бео­гра­да­, где су се пожа­ли­ли­ на „биро­крат­ску­ само­во­љу­“ локал­них­ власти­. Пошто­ им је обећа­но­ да ће узроци­ њихо­вог­ неза­до­вољ­ства­ бити­ укло­ њени­, они су се врати­ли­ кућа­ма­. У јану­а­ру­ 1951. неко­ли­ко­ локал­них­ руко­во­­ дила­ца­ из овог кра­ја су похап­ше­ни­ као при­стали­це­ Ин­формби­роа­ а затим­ и 40 сеља­ка­ учесни­ка­ марша­, од којих­ је један­ осуђен­ на смрт а 22 на затвор­ске­ ка­ зне.31 У банатском селу Црепаји сељаци су се током 1950. организовали после тортуре које су трпели од локалних органа ОЗН-а поводом откупа. Кренули су зору првим возом са локалне станице за Београд на тај начин што су се сви истовремено појавили скривени у кукурузу како их не би омели. Прошетали су улицом Кнеза Милоша и дошли до А. Ранковића, који их је искритиковао што су дошли тако „у дроњцима главном улицом“. Већина демонстраната је касније била кажњена, а имовина конфискована.32

Најма­сов­ни­ји­ и најо­збиљ­ни­ји­ случај­ актив­ног­ отпо­ра­ политици комунистичке партије на селу у Југославији десио се у Босни, тачније Цазинској крајини. У том смислу­ може­ се упоре­ди­ти­ са сличним­ покре­ти­ма­ на селу­ у вре­ ме колек­ти­ви­за­ци­је­ и прелас­ка­ на планску­ при­вреду­ у СССР-у почет­ком­ 30-их годи­на­. Ми­ле Божић­ из цазин­ског­ и Миле­ Девр­ња­ у слуњском­ округу­, неза­до­вољ­ни­ запо­ста­вља­њем­ старих­ бора­ца­ и заслу­жних­ људи­ као и економ­ским­ мера­ма­ владе, стали­ су на че­ло сељач­ке­ побу­не­ која је от­поче­ла­ на Ђурђевдан, 6. ма­ја 1950. Вој­ска, УДБ-а и мили­ци­­ ја, најпре­ зате­че­ни­, брзо­ су и оштро­ реа­го­ва­ле­ и за неко­ли­ко­ дана­ успо­ста­ви­ле­ потпун­ ред. У Цазину и Кладуши ухапше­но­ је 714 лица. Ви­ше од поло­ви­не­ је осуђе­но­ на преко­ 15 годи­на­ затво­ра­, 35% изме­ђу­ 10 и 15 годи­на­ и 15% на казне­ до 10 годи­на­ док је 17 лица­ осуђе­но­ на смрт стреља­њем­. Између осталих лик-видиране су и вође побуне Миле Божић и Але Човић. Укупно­ 426 лица­ осуђе­но­ је на прекр­шај­ну­ казну­ и упуће­но­ на принуд­ни­ рад у рудник­ „Бреза­“. Прили­ком­ гушења побуне поги­ну­ло­ је 9 особа­…..