×
×

ПРИНУДНИ ОТКУП И КОЛЕКТИВИЗАЦИЈА

Галерија

СЕЉАЧКЕ ПОБУНЕ

24.дец.2017 | 11:13 am |
Жетва у Долову после Другог светског рата
Жетва у Долову после Другог светског рата

Насилан откуп и колективизација уз примену силе, принуде, ноћних саслушања, пребијања и физичког злостављања испровоцирали су на многим местима, поред пасивног (сакривање жита, неодазивање на демонстрације против кулака, опортунизам у спровођењу мера и другог) и активан отпор сељака па и насилне оружане побуне. Побуна је било у нишком, лесковачком, смедеревском и моравском срезу, источној Србији, као и другим републикама (Босни и Херцеговини, Македонији, Хрватској…), али је највише инцидената забележено на територији Војводине, где су сељаци најтеже били притиснути откупом. Највећи број се јавио после 1948. године, када су откуп и колективизација интензивирани у време сукоба Београда и Москве. Инциденти су обично избијали уочи или после жетве, када су разрезиване откупне обавезе.

ЦАЗИНСКА БУНА 1950. (БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА)

Миле Божић из цазинског округа и Миле Деврња из слуњског округа, незадовољни запостављањем старих бораца и заслужних људи, као и владиним економским мерама, стали су на чело сељачке побуне која
је отпочела на Ђурђевдан, 6. маја 1950. у Цазинској Крајини. То је био најмасовнији и најозбиљнији случај отпора сељака због присилне колективизације и откупа на селу у Југославији. Донекле се може
упоредити са сличним покретима на селу у време колективизације у СССР-у или у Румунији и још неким земљама Источне Европе почетком тридесетих година. Извесна кретања и незадовољство у овом крају
почели су још 1947, а оквалификовани су као дело „четничко-кулачких елемената”. Главни носиоци су били официри и сељаци. Официри су сматрали да су запостављени, а сељаци незадовољни откупом ражи, која им је тражена а нису је ни сејали, као и присилном колективизацијом. За њима се повео и добар део сељака идеолошких противника (монархисти и информбироовци), који је процењивао да је власт у том тренутку довољно слаба да се може рушити. У побуни су учествовале све националности. Планиран је напад на Цазин и Велику Кладушу, као и спаљивање архива одбора, расподела задружне робе и жита из магацина. Војска, Удба и милиција, најпре затечене, врло су брзо и оштро реаговале те су за неколико дана успоставиле потпун ред. Ухапшено је 714 учесника. Више од половине је осуђено на преко 15 година затвора, 35% између 10 и 15 година и 15% на казне до 10 година, док је њих 17 осуђено на смрт стрељањем. Укупно 426 лица осуђено је на прекршајну казну и упућено на принудни рад у рудник „Бреза”. Приликом хватања побуњеника погинуло је девет особа.

ПОБУНА У ДОЛОВУ 1947. (БАНАТ)

У овом јужнобанатском селу крај Панчева, крајем фебруара 1947, избила је масовна побуна против сеоских власти и локалних партијских активиста задужених за реквизицију жита, кукуруза и стоке, и оцењена је као „покушај  контрареволуције и завере против државе”. Савесни активисти су сакривене вишкове лако проналазили, јер су и сами у скривању били већи мајстори од кулака. Силеџијство, ноћне посете, па чак и насртаји на жене откупних обвезника нису били ретка појава. Револт је достигао врхунац када је незванична група сељака формирала комисију и почела да проналази сакривено жито код чланова партије, па и код секретара МНО Радослава Ракиџића (сви су тврдили да им је то подметнуто). По хладноћи и снегу 27. фебруара 1947, окупило се испред Месног одбора око 1.500 људи, скоро четвртина од око 7.000 житеља. Као главне коловође протеста наметнули су се локални кулаци Петар Бишић, Ненад Јерковачки и Душан Остојин. У општој гужви и пометњи нападнут је и разоружан Јова Бебић Кнез, шеф Удбе за Панчево. Секретар партије у Долову Радослав Ракиџић је употребио пиштољ и убио двојицу сељака, Аруна Остојина и Саву Влајића. Маса се брзо разбежала. Миле Милатовић, помоћник начелника српске тајне полиције, лично је Слободану Крстићу Учи наредио да ствари доведе у ред. Убрзо су стигле јединице КНОЈ-а и блокирале цело село. Уведене су страже и патроле, а већи број Доловаца је ухапшен и отеран у затвор у Панчеву те касније осуђен на вишегодишње затворске казне.