×
×

ПРИНУДНИ ОТКУП И КОЛЕКТИВИЗАЦИЈА

Галерија

ОБАВЕЗНИ (ПРИНУДНИ) ОТКУП

24.дец.2017 | 11:02 am |

За репресију на селу је најинтересантнији систем обавезног откупа. Заведен је одмах по укидању реквизиције почетком августа 1945. У периоду 1945–1946. донете су уредбе о откупу вуне, тову свиња, откупу и промету хлебних жита на основу којих су произвођачи били обавезани да своје вишкове продају овлашћеним лицима, с тим што је за исхрану по глави домаћинства остављано 110–290 кг житарица, од чега је најмање једна четвртина морала бити кукуруз. На основу уредби регулисан је промет житарица, сунцокрета, вуне, меса, кромпира, сламе, сена, кукурузовине, у неким крајевима чак и туршије итд. Систем откупа је био централизован, а важну улогу у разрезивању и спровођењу имали су месни и срески одбори. Неизвршавање обавезног откупа кажњавано је и на основу Закона о сузбијању недопуштене трговине, шпекулације и привредне саботаже. Сељаци су због потпуног или делимичног неизвршавања откупа лишавани слободе од 6 месеци до 5 година (у пракси и до 10 година), али и осуђивани на друге споредне казне – конфискацију (делимичну или потпуну), заплену утајених производа и новчану казну. Срески и општински народни одбори су водили и административно-казнене поступке. Њихове комисије су изрицале новчане казне и одређивале услове слања на принудни рад. Откуп је спровођен уз знатно ангажовање Удбе, полиције и понегде војске, неретко уз бруталну примену силе према непослушним „кулацима”. Број „кукурузара”, лица која су због противљења мерама откупа и колективизације осуђена на затворску казну, кретао се у Србији између 5.000–8.000 годишње у периоду 1945–1951, што је укупно 30.000–40.000, на шта треба додати и приближан број оних који су аминистративно кажњени и држани у затворима без икаквих пресуда.