×
×

ЛИКВИДАЦИЈА НАРОДНИХ НЕПРИЈАТЕЉА

Галерија

ПОСЛЕДЊА ПОРУКА НА ЈАСТУЧНИЦИ- САВА ПОПОВИЋ, ОБРЕНОВАЦ

02.јул.2018 | 5:19 pm |
Поповић као фудбалер Радничког

Сава Поповић (1927-1946), фудбалер из Обреновца

Овај ученик Трговачке академије имао је четрнаест година када  је почео рат. Био је у илегалном цивином ђачком одреду ЈВуО. У оружаним борбама није учествовао. пре и током рата заједно с братом Мићом игро је фудбал за локалне тимове Богољуб и Раднички. По ослобођењу ОЗН-а га хапси и најпре спроводи у обреновачки затвор, а затим са осталима у сабирни логор у Ваљеву (Вистад). Оптужен је да је био у црној тројци. Једне новембарске ноћи године 1944. изведен је на брдо Крушик на стрељање. Тик пред стрељање стигла је информација да је он грешком оптужен па је послат на Сремски фронт. После рата живео је у Београду где је опозиционо деловао. Обреновачка ОЗН-а други пут долази по њега 14. октобра 1945, у његов стан у Улици краља Милана у Београду и хапси га. Исте ноћи ухапшени су и његов отац Ђорђе, брат и девојка, и још двадесетак младића. Успео је да дође до оловке, па је из затвора у Ђушиној слао поруке на јастучници и на доњем вешу.  Мајка Милева и сестра Коса последњи пут су га виделе пред суђење, почетком 1946, у Ђушиној улици. Осуђен је на 20 година затвора, а остали на казне од 5 до 15 година.

,,Драги моји родитељи, немојте да се секирате, јер хвала Господу Богу остају вам још два сина. Ја сам осуђен на смрт. Немојте да плачете, будите храбри. Можда ће ме Скупштина помиловати. Ништа нисам украо, никог нисам убио. … ”  Читко је још и данас је између осталог на јастучницама које су мајка и сестра  донеле кући из затвора.

Пошто се обреновачка ОЗН-а жалила на пресуду, Саву Поповића и Славка Поштића су задржали у затвору у Ђушиној, те нису послати на издржавање казне у Забелу и Сремску Митровицу. Када му је мајка са синовицом Зором дошла у посету у Ђушину априла 1946. речено јој је да је стрељан. На ту вест покушала је самоубиство. Његов отац  је тек по изласку на слободу сазнао да му је син убијен и да му је национализована имовина: кафана, магацин и све остало (коју су у рату Немци узурпирали). После петооктобарских промена, на иницијативу одборника Жике Здравковића (ДС), једна улица у Обреновцу од 2004. носи име Сава Поповић Гембеш, у спомен на све невине младиће стрељане после Другог светског рата. 

Иза Саве су остале избледеле фотографије и две флекаве јастучнице, на којима је у марту 1946. из затвора слао поруке. Ових тужних дана присећа се и Савина сестра Косара Поповић. Када је ухапшен, имала је 14 година, три мање од Саве.

– Највише ме је потресло када је 1946. поново ухапшен. Тако су у том тренутку отац Ђорђе, старији брат Милутин, као и Сава, били у затвору. На слободи смо остали само мама, најмлађи брат Светозар и ја. Мама је одлазила код њега у посету, доносила чисту постељину, а преузимала ову на којој су била писма. Слао је поруке и на доњем вешу, али су јастучнице остале као неизбрисиви траг породичне трагедије – казује сестра Косара.

Ова писма она није тада читала, већ много година касније.

– Мајка их је крила од мене, плашила се. Сава је био дечачки живахан, волео је друштво, па је и у ђачки одред ступио из чистог авантуризма. Нису носили оружије нити су имали биле какве акције. Немци су нас истерали и узели нам кућу, а наш ресторан им је служио као кухиња, а одељење за послугу претворили су у магацин. А Сава упадне ноћу у тај магацин, однесе храну и подели сиротињи. Потом је, са својим другом, разоружао једног Немца на железничкој станици, отворио вагон са храном да гладни носе. Једном је, опет са другом, упао у немачки камион и покупио пушке, док су Немци били на ручку. Сава се играо са животом, али није заслужио да га снађе таква судбина. Права иронија је у томе што га је ухапсио извесни Рајко са којим је Сава играо фудбал и коме је у више наврата помагао – присећа се Косара Поповић.