×
×

Контакт

 

 Е-маил:

info@uimenaroda.net

Телeфон:

065 877 17 57

Писмо на:

Срђан Цветковић
Институт за савремену историју
Трг Николе Пашића 11
Београд

 

U ime naroda za slobodnu Srbiju

У ИМЕ НАРОДА!- Пројекат У ИМЕ НАРОДА! је наставак изложбе о жртвама комунистичког режима у Србији и дугогодишњим табу темама: ликвидацији н
U ime naroda za slobodnu Srbiju
U ime naroda za slobodnu Srbiju22 hours ago
U IME NARODA! - EPOHALNA KNJIGA PROFESORA BANKOVIĆA CIJI JE TIRAZ PLANUO : U PREDVORJU PAKLA .
SLEDECA PROMOCIJA KNJIGE MUZEJ U LESKOVCU 28. 03. u 19 časova.
;; Profesor Banković ima najduži zatvorski staž kao politički zatvorenik u istoriji Srbije. Bio je veliki uporni i beskompromisni borac za hrišćanske i demokratske slobodarske ideje, kojih se nije odricao po cenu stradanja. U svojoj golgoti prošao je skoro sve zatvore u Srbiji. Njegova knjiga suočava društvo sa patnjama koje je autoritarni režim naneo mnogima, a koje je Banković verovatno najbolje opisao kao autentični svedok ..."-
https://www.blic.rs/riznica/stradanje-1-autobiografska-knjiga-profesora-teologije-save-bankovica-politicki/eyctw7m?utm_source=blic_naslovna_sidebar&utm_medium=sidebar_riznica

NARUCIVANJE INBOX CENA SAMO 500 din
NOVAC IDE U PRILOG SPOMENIKA SVIM ZRTVAMA KOMUNISTIČKOG REŽIMA
U ime naroda za slobodnu Srbiju
U ime naroda za slobodnu Srbiju4 days ago
U IME NARODA: Šta je ostalo od zlatnog doba Leskovca
PRVA LESKOVAČKA ŠTOFARA
Prva kraljevska srpska povlašćena fabrika vunenog gajtana, pozamenterijskih i platnenih izrada Popović, Ilić i ko. nastala je u Leskovcu godinu nakon sporazuma o udruživanju (1895) vlasnika vučjanske i kozaračke gajtanare. Godine 1904. izgorela je fabrika u Paraćinu, što je išlo na ruku leskovačkoj štofari da 1908. postane najveća fabrika ovog tipa na Balkanu. U to vreme su izlagali svoje proizvode u inostranstvu i dobili prva priznanja za kvalitet, npr. Lijež (1905) i London (1907). Vremenom broj ortaka se smanjuje, jer su osnivali svoje samostalne firme. Tako da 1906. u štofari ostaju Petar K. Ilić (brat Vlade Ilića, budućeg gradonačelnika Beograda) , Mita Teokarević i Gorča Petrović. U toku Prvog svetskog rata Bugari su opljačkali fabriku i odneli mašine u Bugarsku. Nakon naplaćene ratne odštete od 26,5 miliona dinara Mita Teokarević ih napušta i ostaju dva vlasnika sve do Petrove smrti 1927. Naredne godine preduzeće radi pod nazivom Fabrika vunenih tkanina Gligorija Petrovića, poznatija kao ``Stara štofara``. Mogla je da uposli do 700 radnika od kojih je 200 imalo obezbeđen stan. Najviše je stranih radnika bilo iz Češke (48) i iz Rusije (20). U Drugom svetskom ratu fabrika je radila sa prekidima. Znatno je oštećena tokom ``svezničkog`` bombardovanja 6. septembra 1944. i u takvom stanju su je zatekli partizani po oslobođenju Leskovca. Naredne godine komunističke vlasti oduzimaju fabriku od naslednika Gorče Petrovića, a 1950. ona postaje, sa još tri oduzeta tekstilna preduzeća, jedan od pogona Tekstilnog kombinata Kosta Stamenković. Do 1952. godine iz ovog kombinata prenošene su mašine u gradove Srbije, Crne Gore, Makedonije i Bosne. Kasnije će ``Stara štofara`` kroz razne procese spajanja, izdvajanja, rekonstrukcije i modernizacije tekstilnih fabrika postati deo Leskovačke tekstilne industrije ``Leteks`` (1956). Početkom 21. veka u vreme konačne kataklizme tekstilne industrije Leskovca, prestaće da rade i poslednji ostaci prve leskovačke štofare posle više od sto dvadeset godina.http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/57/srbija-danas/3454492/fabricki-zid-nekada-simbol-danas-ruina-leskovca.html
U ime naroda za slobodnu Srbiju
U ime naroda za slobodnu Srbiju5 days ago
EKSKLUZIVNO IZ ARHIVE OZNE: Pogledajte kako je izgledala pristupnica koju je potpisivao svaki saradnik tajne policije:
,,Obavezujem se da ću se boriti protiv neprijateljskih elemenata....
Uskoro knjiga dokumenata u izdanju Udruzenja...
U ime naroda za slobodnu Srbiju
U ime naroda za slobodnu Srbiju7 days ago
Траг у Црквеној књизи умрлих при Храму Свете Тројице у Крагујевцу, о смрти адвоката Драгослава Станимировића. Станимировић је, као и многи други адвокати оног времена, био на удару режима јер је ревносно изводио одбрану својих клијената, које су комунисти окарактерисали као народне непријатеље. Међутим, сматра се да му је главе дошла реченица коју је једном изговорио у одбрани: "Како ви судите, тако ће се и вама судити!" Већ после неколико дана, "непозната лица" упуцала су га усред дана, испред суда у Крагујевцу, 23. марта 1946. Истог дана подлегао је повредама, а за његову смрт није одговарао нико. Званична верзија била је да га је стражар случајно упуцао...

Једина утеха породици била је та што је бар добила беживотно тело Драгослава Станимировића, па је за разлику од других жртава, које су укопане у масовној гробници, он сахрањен на крагујевачком гробљу.
U ime naroda za slobodnu Srbiju
U ime naroda za slobodnu Srbiju1 week ago
ГОЊЕН ОД НАЦИСТА СТРЕЉАН ОД КОМУНИСТА! - Поједине припаднике покрета ЈВуО и њихове симпатизере и породице које су Немци током рата стрељали, прогонили и логорисали, победничка страна је под овом или оном оптужбом ликвидирала због политичке или класне припадности оптужујући их за колаборацију.Славко Петровић из Орљева (Петровац на Млави) командант локалног ЈВуО одреда којем је августа 1943. целокупна покретна имовина конфисковна од Немаца и кућа спаљена, породица прогнана због антифашитичког деловања ликвидиран са најмање још 274 лица према списку ОЗН-е углавном на брду Чачалица код Пожаревца почетком децембра 1944 године. Рехабилитација је оспорена 2018. од Вишег јавног тужилаштва у Пожаревцу чека коначно судско разрешење.