U IME NARODA! - EPOHALNA KNJIGA PROFESORA BANKOVIĆA CIJI JE TIRAZ PLANUO : U PREDVORJU PAKLA .
SLEDECA PROMOCIJA KNJIGE MUZEJ U LESKOVCU 28. 03. u 19 časova.
;; Profesor Banković ima najduži zatvorski staž kao politički zatvorenik u istoriji Srbije. Bio je veliki uporni i beskompromisni borac za hrišćanske i demokratske slobodarske ideje, kojih se nije odricao po cenu stradanja. U svojoj golgoti prošao je skoro sve zatvore u Srbiji. Njegova knjiga suočava društvo sa patnjama koje je autoritarni režim naneo mnogima, a koje je Banković verovatno najbolje opisao kao autentični svedok ..."-
https://www.blic.rs/riznica/stradanje-1-autobiografska-knjiga-profesora-teologije-save-bankovica-politicki/eyctw7m?utm_source=blic_naslovna_sidebar&utm_medium=sidebar_riznica

NARUCIVANJE INBOX CENA SAMO 500 din
NOVAC IDE U PRILOG SPOMENIKA SVIM ZRTVAMA KOMUNISTIČKOG REŽIMA

U IME NARODA: Šta je ostalo od zlatnog doba Leskovca
PRVA LESKOVAČKA ŠTOFARA
Prva kraljevska srpska povlašćena fabrika vunenog gajtana, pozamenterijskih i platnenih izrada Popović, Ilić i ko. nastala je u Leskovcu godinu nakon sporazuma o udruživanju (1895) vlasnika vučjanske i kozaračke gajtanare. Godine 1904. izgorela je fabrika u Paraćinu, što je išlo na ruku leskovačkoj štofari da 1908. postane najveća fabrika ovog tipa na Balkanu. U to vreme su izlagali svoje proizvode u inostranstvu i dobili prva priznanja za kvalitet, npr. Lijež (1905) i London (1907). Vremenom broj ortaka se smanjuje, jer su osnivali svoje samostalne firme. Tako da 1906. u štofari ostaju Petar K. Ilić (brat Vlade Ilića, budućeg gradonačelnika Beograda) , Mita Teokarević i Gorča Petrović. U toku Prvog svetskog rata Bugari su opljačkali fabriku i odneli mašine u Bugarsku. Nakon naplaćene ratne odštete od 26,5 miliona dinara Mita Teokarević ih napušta i ostaju dva vlasnika sve do Petrove smrti 1927. Naredne godine preduzeće radi pod nazivom Fabrika vunenih tkanina Gligorija Petrovića, poznatija kao ``Stara štofara``. Mogla je da uposli do 700 radnika od kojih je 200 imalo obezbeđen stan. Najviše je stranih radnika bilo iz Češke (48) i iz Rusije (20). U Drugom svetskom ratu fabrika je radila sa prekidima. Znatno je oštećena tokom ``svezničkog`` bombardovanja 6. septembra 1944. i u takvom stanju su je zatekli partizani po oslobođenju Leskovca. Naredne godine komunističke vlasti oduzimaju fabriku od naslednika Gorče Petrovića, a 1950. ona postaje, sa još tri oduzeta tekstilna preduzeća, jedan od pogona Tekstilnog kombinata Kosta Stamenković. Do 1952. godine iz ovog kombinata prenošene su mašine u gradove Srbije, Crne Gore, Makedonije i Bosne. Kasnije će ``Stara štofara`` kroz razne procese spajanja, izdvajanja, rekonstrukcije i modernizacije tekstilnih fabrika postati deo Leskovačke tekstilne industrije ``Leteks`` (1956). Početkom 21. veka u vreme konačne kataklizme tekstilne industrije Leskovca, prestaće da rade i poslednji ostaci prve leskovačke štofare posle više od sto dvadeset godina.http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/57/srbija-danas/3454492/fabricki-zid-nekada-simbol-danas-ruina-leskovca.html