×
×
ЧЛАНЦИ

КОМУНИЗАМ, ЗЛОЧИН И КАЗНА.

19.сеп.2020 | 7:43 pm |

Лично виђење, Владимир Станисављев, студент ФПН

Да ли је комунизам био злочин, а време у којем живимо казна? У тексту ћу покушати да прикажем како један тоталитаран режим може да нашкоди народу и држави са политичког, економског, социолошког и културног становишта.  ”Фашизам је злочин у теорији и пракси, а комунизам само у пракси.” Ова чувена изрека је и висе него истинита. Комунистичка пракса на овим просторима потврдјује ово правило. Комунисти започињу своју насилну, револуционарну а по мом мишљењу  и терористичку борбу на нашим просторима за време Краљевине Југославије, због чега КПЈ постаје забрањена политичка организација.

По класификацијама тероризма, на почетку Другог светског рата комунисти су на простору Краљевине Југославије деловали као терористичка организација, јер је њихова борба имале све елементе тероризма. Политички мотивисана убиства, која су изненадна и брутална, без подршке већег дела становништва и не поседовања територије. То се зове тероризам по релевантним научним класификацијама, а то су комунисти радили над Краљевском војском, полицијом, службеницима и цивилима.

Комунисти су намерно убијали Немце, и када није било рационалног разлога за то, да би Немци стрељали 100 Срба за једног њиховог, и тако су стварали бес и фрустрације код српског народа, како би га придобили на своју страну. У Крајини су комунисти правили инстант савезе са усташама, док су четници бранили српски народ од усташких монтруозних злодела. Постоје докази како су комунисти пуцали у леђа четницима, док су се четници борили против усташа, бранећи српски народ. Тек 1943. године, комунисти постају герила. То је доказ да су комунисти искористили рат да би дошли на власт, а не да би се били против нацизма и фашизма.

Након Другог светског рата на власт долазе ,,комуњаре” , а не комунисти. Чувени комунистички транспарент ”Америка и Енглеска биће земља пролетерска” говори о томе, док не завлада комунизам у САД и Великој Британији неће нигде завладати, тачније док не падне Вол Стрит. Југославијом међутим није завладао комунизам, већ диктатура црвене буржоазије.
Комунисти, односно ,,црвена буржоазија” у повоју прави 1949. године логор на Голом отоку за праве комунисте, реакционисте и остале политичке противнике. Првих година после Другог светског рата у Југославији, конкретно у Србији је владала највећа диктатура у њеној историји, где људи нису смели да славе своје крсне славе, обичан народ је штитио своје супруге од припадника ОЗНЕ, јер су ознаши знали поред имовине да конфискују и туђе супруге, насилним и репресивним путем, а о забрани изношења политичких ставова за време комунизма је сувишно говорити.

Конфискацијом имовине се створила друштвена својина, тачније недефинисани имовинско-правни односи који су касније довели до стварања тајкунизације и корпоративног робовласничког капитализма. У СФРЈ се живело релативно добро само десетак година (због тога данас плаћамо високу цену), док се током осталог временског периода живело тешко и тужно, у сиромаштву. Створен је култ личности о Јосипу Брозу Титу (чији је идентитет сумњив) и том времену.
Прве тајкуне су направили комунисти, давајући им државни капитал за покретање приватног бизниса, а затим је уследио грађански рат на простору бивше СФРЈ, санкције, уништење привреде у потпуности и сумњива приватизација од стране људи блиских комунистичком режиму, који су се обогатили током деведесетих захваљујући шверцу и ратном профитерству. Поред тајкунизације, комунизам се показао да је претеча мултинационалног корпоративног капитализма. Комунизам је заправо био инструмент одређених лоби група да уништи националне привреде, како би оне могле да по јефтиној цени купе, конфисковану имовину од стране комунистичке државе.

Комунисти су уништили Србију у сваком смислу те речи. Барању, Славонију, Далмацију, Лику и западни Срем су дали Хрватској, и ако је НДХ земља губитница у Другом светском рату, прогласили су Босну и Херцеговину републиком, као и Црну Гору (где су створили вештачку нацију), и Македонију. На Косову и Метохији су изменили демографску структуру, исељавајући Србе са Косова И Метохија, а усељавајући Албанце. Наравно, Србима је био забрањен повратак на своја огњишта, док су се Албанци нелагално селили из Албанија на Косово и Метохију. Комунистички режим је дао Косову и Метохији политичку аутономију са елемнтима државности. Војводина је можда највише изгубила доласком комуниста на власт, што ће се манифестовати у будућности. Када су комунисти досли у Војводину, и када су конфисковали Фолксдојчерске куће и осталу имовину, кренули су да уништавају аутохтону војвођанску културу. Поред уништавање културе у Војводини, комунисту су заувек завили Војводину у црно. Они су у

Војводини створили семе војвођанског сепаратизма и дали Војводини политичку аутономију са елементима државности, баш као и на Косову и Метохији. Комунисти су Фолксдојчерима конфисковали 600 000 хектара пољопривредног земљишта, које Фолксдојчери, односно њихови потомци и Немачка држава могу да траже назад.
Постоји велика вероватноћа да долажењем ове мигрантске кризе Немци могу да се одлуче да затраже повраћај имовине и да искористе мигранте као јефтину радну снага. У том случају Војводина престаје да буде српска, а толико су се борили насши преци на челу са Светозаром Милетићем, Јашом Томићем и осталим великанима из политичког, научног, културног и привредног живота тог доба да Војводство Србија и Тамишки Банат припадну матици.
Комунисти су протерали велики део нашег народа у дијаспору, и прекинули им сваки контакт са матицом, само зато сто су били политички неподобни.
У СФРЈ је створена црвена буржоазија која се одродила од обичног народа, која је живела у отетим вилама на Дедињу, на грбачи народа. Гузоњини синови су се понашали арогантно и бахато, газећи по људима, као по тротоару. Бахатост црвене буржоазије је изазвало студентске демонстрације 1968. године, који су се борили против тадашње неправде у друштву.
Црвена буржоазија је створили највеће поделе у народу, па и поделу између града и села, која је бесмислена. Многи из црвене елите су опанке заменили ципелама, а нису знали да ходају у њих. Додуше, те девијантне социолошке, а можда чак и психолошке појаве можемо видети и у данашњем времену.

Комунисти су уништили културу и образовање. Културу су уништили зато што су масовно насељавали градове. Људи су долазили у градове да живе због потребе, а не жеље. Због тога се у градовима изгубила култура, а самим тим и у првоницији. Градови су стубови културе, а када се она уништи у њима, онда је пропаст у провинцији загарантована. Комунистичка пропаганда се највише огледала у прављењу филмова који су идеолошки обојени, који приказују како су коминисти добри, фини и супериорни, а сви други су лоши. Образовање су комунисти уништили, јер нису стављали акценат на то да смо сви различити. Систем образовања је био, а нажалост у великој мери остао превише укалупљен, не давајући појединцима простор и слободу да искажу своје афинитете. Комунистички систем образовање је учинио то да већина људи која је образована у том систему буде функционално неписмена и да  људи робују ауторитетима.
Комунизам када изгуби интернационалну форму, постаје фашизам. То смо имали прилике да видимо у Југославији код “Топаловића” убрзо након “Пантелијине” смрти, код Чаушескуа у Румунији, код Енвера Хоџе у Албанији, код Стаљина у СССР-у.
Стање свести српског народа се од доба комунизма, до дана данашњег није у великој мери променило. Људи су у периоду комунизма научили да им је битан вођа, и да имају поданички однос према властима.

Систем, а не вођа! Грађани, а не поданици! Власт постоји због грађана, а не грађани због ње. Комунисти су се увек водили оном чувеном  премисом: ‘’Оно што је моје је само моје, а оно што није то је свачије’’. Било, прошло, не поновило се!