×
×
ГАЛЕРИЈА

У ИМЕ НАРОДА!

16.дец.2017 | 11:37 am |

Политичку репресију у Србији 1944–1953. предодредио је низ сложених друштвених, историјских и идеолошко-политичких чинилаца. Попут осталих земаља Источне Европе, након победе  rеволуционарних снага после Другог светског рата, подражавала се совјетска изградња социјалистичког друштва, заснована на спрeзи идеологије и репресије, коју је спроводила партијска држава преко институција устројених по угледу на прву земљу социјализма. С друге стране, свака земља је била случај за себе, а сукоб глобалног наметнутог револуционарног модела и локалних специфичности рађао је шаролик сплет прелазних народних демократија. Политичко насиље се стога одвијало у циклусима. Најпре су током 1944–1946. елимисани народни непријатељи под оптужбом за колаборацију и ратне злочине. Најпре на вансудски (дивља чишћења) а затим и судски начин пред судовима части, војним и цивилним судовима. После избора 11. новембра 1945, одржаних у крајње недемократским условима, током 1946–1948. на мети су тзв. сапутници револуције, дојучерашњи комунистички савезници оптужени за шпијунажу, који су по Стаљиновој директиви истовремено елиминисани и широм Источне Европе. На крају, од 1948. до 1953. предмет прогона су и унутарпартијски непријатељи оптужени као Стаљинове присталице (ибеовци) који су одвођени у логоре и мучени ради ревидирања става. У кампањи доказивања правоверности стаљинистичкој догми страдали су и тзв. кулаци на селу (у кампањи принудног откупа и колективизације), као и остаци грађанске опозиције.